Sokobanja raspolaže sa najmanje sedam izvora mineralnih voda koje razlikuju po sastavu ali i po temperaturi te ih delimo na hipotermalne i hipertermalne, tako da osim toplih izvora ovde možemo naći i izvore sa mlakom i hladnom mineralnom vodom. Stotine hiljada turista svake godine posećuje Sokobanju kako bi primenili odgovarajuće terapije ili se odmorili i opustili. Privreda celog mesta stoga ima svoj najjači oslonac upravo u turizmu a turizam u lekovitim mineralnim izvorima koji su tako najviše uticali na razvoj cele opštine.

Dok su neki izvori smešteni u strogom centru Sokobanje, veliki deo njih se nalazi u delu koji se naziva Banjica ili su smešteni u dolini reke Moravice.

Temperatura vode ovih izvora zavisi od dubine sa koje dolazi, tj. od dubine na kojoj se zaustavila voda koja je ponirala u ovom području u praistoriji pre više desetina ili stotina hiljada godina. Vode koje se odlikuju višom temperaturom i spadaju u hipertermalne izvore dolaze sa dubina većih od 1000 metara ispod zemlje. Vode koje su mlake ili hladnije i spadaju u hipoterme, dolaze sa mnogo plićih mesta, tj. dubina manjih od 1000 metara.

Profesor Marko Leko je bio prvi koji je naučno potvrdio lekovito dejstvo sokobanjskih izvora. Prve sveobuhvatne analize urađene su još 1908. godine a nekih dve i po decenije kasnije njih je potvrdio u naučno-istraživačkom radu i profesor Dragoljub Jovanović, poznati saradnik Marije Kiri.

Mineralne vode Sokobanje obiluju hemijskim elementima, u količinama koje nisu štetene po zdravlje već su u dozi koja ima pozitivan učinak na mnogobrojna oboljenja. Od najučestalijih hemijskih elemenata treba pomenuti: kalijum, natrijum i litijum a od ostalih: rubidijum, stroncijum, kobalt, mangan, jod, fosfor, brom, gvožđe i bakar.

U centralnom delu Sokobanje, nalaze se dva hipertermalna izvora koji su korišćeni još od antičkih vremena. Rimljani su ih koristili, u skladu sa svojom razvijenom kulturom korišćenja banja, za oporavak obolelih ili relaksaciju zdravih legionara, o čemu svedoše ostaci rimskog kupatila na čijim osnovama je podignuto, i dan danas u funkciji, Tursko kupatilo.

Tursko kupatilo, Amam ili danas jednostavno Park ima dva izvora temperature vode od 39°C do 53°C. Jedan od izvora, kojeg nazivaju bunar Preobraženje, karakteriše što je na dubini od 10m kao što mu i samo ime sugeriše. Voda na ovom izvoru je bistra, bez ukusa i mirisa, sa mnogobrojnim mehurićima gasova i vode. Temperatura vode se ovde kreće od 43,8 do 53°C.

Drugi izvor koji se nalazi u ovom kupatilu je Sveti Arhanđel ili Izvorište Sonda Park, čije su karakteristike vode veoma slične vodi iz bunara Preobraženje, bez boje, ukusa i mirisa i istog procenta gasova i radona. Ovaj izvor se razlikuje od prethodnog jer u njemu nema variranja temperature već ona stalno iznosi 43 °C.

U drugom delu grada bogatom izvorištima, Banjici, vode su hladnije od 5 °C do 33 °C u odnosu na temperature izvora u kupatilu što znači da im se temperatura kreće u rasponu od 20 °C do 34°C. Izvori su kaptirani, imaju svoje nazive i lako su dostupni svima.

Bazen I Banjica je izvor hipoterme sa slaboalkalnom, oligomineralnom, sulfidnom, hidrokarbonatnom vodom bogatom kalcijumom i magnezjumom. Ovaj izvor sa temperaturom vode od 27,8 °C karakteriše to što ona ima specifičan prepoznatljiv miris sumporvodonika koji je u njenom sastavu.

Voda iz Bazena II u Banjici spada u grupu zemnoalkalnih voda, bistra je i bez ukusa, temperature od 28,9 °C. Miris sumporvodonika je nešto slabijeg intenziteta jer je on ovde u nešto manjem procentu zastupljen nego u vodi iz Bazena I. Sam izvor je nešto slabijeg, iako sličnog, hemijskog sastava kao i Banjica I tako da u nešto manjoj količini sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor i druge hemijske elemente.

Pijaca je u skorije vreme otkriven i kaptiran izvor hipotermalne vode, slučajno pronađen saradnjom naših i američkih geologa. U odnosu na sve prethodno opisane izvore (Banjicu I, Banjicu II, Svetog Arhangela i Preobraženja) on je najnoviji. U toku saradnje naučnici su primetili u blizini korita reke Moravice izvor vode mirisa sumporvodonika. Analizom je utvrđeno da je ova voda, temperature od 32,4 °C, najmekša od svih drugih banjskih izvora. Sastav rastvorenih sastojaka u ovoj oligomineralnoj vodi je 620,2 mg po jednom litru i sadrži sulfide, hidrokarbonate, magnezijum i kalcijum.

Kada je vodostaj reke Moravice nizak, može se primetiti da na nekim mestima izbijaju gasovi. Naime, korito reke je takođe područje gde izviru mlake oligomineralne vode, ali se oni zbog svog položaja ne mogu iskoristiti već samo registrovati usled povremeno primetnog izbijanja gasova.

U najhladnije izvore oligomineralnih voda Sokobanje svalkako spadaju Lepterija i Zdravljak jer njihova temperature ne prelazi 20 °C. Voda sa ovih izvora je potpuno prozirna i bez ukusa.